Средишње место збирке песникиње Светлане Мићуновић заузимају родољубиве и љубавне песме. Песникиња преиспитује себе у односу на свет и време. Иако тематски различите, песме се ослањају једна на другу и граде уверљив и блистав песнички дом. Има у овим песмама и стражиловског бола и метафизичке студи, националног осећања, љубави, стоицизма. Богата лексика и обиље симбола изводе читаоца из трошности и пролазности света и враћају у стање сна и наде.
МЕТОХИЈА 2
Божури косовски укопани
Марширају кроз поља
До уснулих а живих
Не дајте не дајте
Вришти болно црвенило
Поцрвенеле чак и булке
На згариштима
Од срамоте и бунила
Свих ових дана
Вук у ратној причи
Косово и Метохија – српска баштина
Споменица погинулих и умрлих старешина српске војске у рату 1914–1918
Тетоважа ума
Приче од којих се расте
Браћа
Сабрана дјела, Кратки романи 1
На удици
Српско-турски рат 1912.
Тражим помиловање – лирске дискусије с Душановим закоником
Bea
Догађај код „Српске круне“
Moć i moral 3. Ponašanje i dobar život
Тражим реч
Putem zaspalog vetra
Турцизми у пивском говору
Моћ умјетничке ријечи
Добрички цветови
Распукле зоре 