Средишње место збирке песникиње Светлане Мићуновић заузимају родољубиве и љубавне песме. Песникиња преиспитује себе у односу на свет и време. Иако тематски различите, песме се ослањају једна на другу и граде уверљив и блистав песнички дом. Има у овим песмама и стражиловског бола и метафизичке студи, националног осећања, љубави, стоицизма. Богата лексика и обиље симбола изводе читаоца из трошности и пролазности света и враћају у стање сна и наде.
МЕТОХИЈА 2
Божури косовски укопани
Марширају кроз поља
До уснулих а живих
Не дајте не дајте
Вришти болно црвенило
Поцрвенеле чак и булке
На згариштима
Од срамоте и бунила
Heroine from Innsbruck – Diana Obexer Budisavljević
Мириси панонских трава
Ехо бескраја
Далеко се чуло
Одлазак на острво Арт; Визије – Свет, 3
Knjiga o Mostaru
Само за љубав
Приче са терена
Да се прича и памти
Последњи снег
Сребреница, геноцид над истином
Љубавно пијанство
Ораховица на Озрену 