Средишње место збирке песникиње Светлане Мићуновић заузимају родољубиве и љубавне песме. Песникиња преиспитује себе у односу на свет и време. Иако тематски различите, песме се ослањају једна на другу и граде уверљив и блистав песнички дом. Има у овим песмама и стражиловског бола и метафизичке студи, националног осећања, љубави, стоицизма. Богата лексика и обиље симбола изводе читаоца из трошности и пролазности света и враћају у стање сна и наде.
МЕТОХИЈА 2
Божури косовски укопани
Марширају кроз поља
До уснулих а живих
Не дајте не дајте
Вришти болно црвенило
Поцрвенеле чак и булке
На згариштима
Од срамоте и бунила
Епископија захумско-херцеговачка
Приче са терена
Savremenija poimanja politike 1. Shvatanja politike krajem 19. i početkom 20. veka
Звјездани вијенац изнад планине
Тражим реч
Путују речи
Блиске даљине – Москва и Кијев
Турцизми у пивском говору
Само за љубав
Моћ умјетничке ријечи
Тканица времена – прошло вријеме и даље постоји
Козара, споменик нашег памћења 