Приче о истинама су Миленин ратни дневник, њен апел против ратног безумља, покушај да се рат сагледа из визуре страдалника и патника да се не би поновио. У овом дневнику записана је Јованина песма о отетом завичају, Божанино одушевљење буђавим кексом из Црвеног крста, Емирова телевизијска порука… Забележене су и приче о одраслима, као и шест прича Миленине кћерке Марије која се првим словима учила у „учионици на нишану“. Видела је тада девојчица како су јој убили ружу, баки ишчупали срце кад су јој срушили кућу, како је псић Роки плакао у ропству…
Без Милениних и Маријиних прича сигурно бисмо остали сиромашнији за једну обичну и топлу људскост. Мајка и кћерка нас позивају да осетимо бол и беспомоћ детета и човека, и останемо људи у времену страдања и бесмисла.
Антифашистичка невесињска пушка; Први оружани устанак против фашизма у поробљеној Европи
Не тражим да знаш
Одлазак на острво Арт; Пловидба, 2
¿Qué diría Che?
Бешчашће ближњих
Jevrejka Behara; sarajevska legenda
Путују речи
Savremenija poimanja politike 2. Shvatanja politike do kraja 20. veka
Причај бако још
Sama među ljudima
Heroine from Innsbruck – Diana Obexer Budisavljević 