Приче о истинама су Миленин ратни дневник, њен апел против ратног безумља, покушај да се рат сагледа из визуре страдалника и патника да се не би поновио. У овом дневнику записана је Јованина песма о отетом завичају, Божанино одушевљење буђавим кексом из Црвеног крста, Емирова телевизијска порука… Забележене су и приче о одраслима, као и шест прича Миленине кћерке Марије која се првим словима учила у „учионици на нишану“. Видела је тада девојчица како су јој убили ружу, баки ишчупали срце кад су јој срушили кућу, како је псић Роки плакао у ропству…
Без Милениних и Маријиних прича сигурно бисмо остали сиромашнији за једну обичну и топлу људскост. Мајка и кћерка нас позивају да осетимо бол и беспомоћ детета и човека, и останемо људи у времену страдања и бесмисла.
Fanika
Живопис
Распукле зоре
Ђевич камен
Усташки злочин у Старом Броду код Вишеграда 1942 – у свјетлу њемачких докумената
Приче са терена
На ручку са животом
Тетоважа ума
Сабрана дјела, Корона – освета црне краљице
Иза високог зида
Косово и Метохија – српска баштина
Смрт, буђење
Linije sreće
У свету маште и снова
Поп Јовичина буна
Љубавна писма прочитана после педесет година
Од Косова до Косова
Живот и пјесма 