У периоду од 1948. до 1953. године пресељено је из Србије у западне републике мноштво фабрика и индустријских погона. С фабрикама су пресељавани и људи, најбољи кадрови из Србије, стручњаци – инжењери и мајстори, радници квалификовани за рад у индустрији. Неизвесност је, посебно, пратила велики број Крагујевачана који су добили задатак да на простору данашњег Новог Травника подигну војну фабрику. Фабрика је подизана у атару забаченог босанског села, а људи су смештани у радничке бараке, где су радили и живели доста дуго, све док се временом нису подигле стамбене зграде за пристојније становање и нормалан грађански живот.
Симо Пургић реконструише догађаје који су пратили становнике Новог Травника у одређеним животним приликама и околностима, описује збивања и осветљава ликове, конкретне актере живота у граду који се подизао, развијао и одређивао људске судбине. Приче су утемељене на фактографији и документарном материјалу, обједињују документарну и књижевну грађу коју је Пургић литерарно трансформисао и стваралачки осмислио.
Moć i moral 2. Politička ustrojstva
Огледи, бесједe, есеји
Краљевство за детињство
Putem zaspalog vetra
Козара, споменик нашег памћења
Антифашистичка невесињска пушка; Први оружани устанак против фашизма у поробљеној Европи
Die Heldin aus Innsbruck – Diana Obexer Budisavljević
Одсјај душе
Косово и Метохија – српска баштина
Звјездани вијенац изнад планине
Учитељица
Alone and On My Own
Травничке свјетиљке
L’instituteur – Учитељ, Париз–Paris (1917–1918)
Mocambo 