„Када сам пре десетак година читала приче из ове књиге, по једну сваког месеца у часопису Слово, доживљавала сам их као књижевно-хумористички зачин посут по актуелним темама најбољег часописа на српској ћирилици у Канади. Покретач и главни уредник Слова, Војо Мачар није могао да обезбеди даље излажење часописа, али нас је обрадовао идејом да нам освежи сећање на свој стваралачки период од 2006. до 2009. издавањем својих прича, објављиваних у Слову, што доживљавамо на неки начин и као реминесценцију часописа.
Повезане у једну целину, приче се доживљавају не само као исповедна проза, већ и као брижљиво, ефектно срочени записи о судбини избеглица из Босне, што је и данас актуелна тема, како у Србији, тако и у расејању. У овом штиву на самосвојан, упечатљив начин пулсира синдром сеоба Црњанског. Дакле, најосетљивија и најпријемчивија тема за данашње читаоце, не само српске, већ целог света.
Аутор књиге, истовремено и њен главни јунак, од половине деведесетих година прошлог века живи у Јужном Онтарију. Четири ратне године у избеглиштву су обележиле његово биће, његову судбину…“ (Из рецензије Катарине Костић)
Поп Јовичина буна
Izbegličke suze
Краљевство за детињство
Свети Сава
Тумарања
Јунаци из устаничке епопеје Филипа Вишњића
Цица контејнерка
Обриси у магли
Смрт, буђење
Последњи ђерам
Приватни час историје
Elementi filozofske antropologije 1. Zagonetka čovek
Мирис фочанских ружа
Вожд Карађорђе у руским хроникама
Јутро на крају свијета / Morning at the End of the World
Црна Гора и Русија у вријеме анексионе кризе 1908–1909.
Љубав у малом граду
Цвет из туђе баште, песме и приче
Putem zaspalog vetra
Исповест Вуку
Косово и Метохија – српска баштина
Сабрана дјела, Приче 