„Милинковићева поезија је за часне људе, са јасним опредељењима према човеку; она је за оне читаоце који се руководе светлошћу и полетом духа, а не тренутним задовољством. Јасно издиференцирани ставови, часни, витешки манири доприносе да се лирски субјекат са истим интензитетом радује сусрету са пријатељем, професором и вољеном женом, да осети горчину Ниобине сузе и дубину Орфејевог уздаха.
Милинковић је овом песничком збирком показао да је могуће из сопственог лирског набоја мислити на друге и о другима; да лакоћа певања долази из искрености онога који пева и да је искреност израженог, мерило и основ у свим епохама и књижевним правцима. […] Још једном је потврдио значај и сврсисходност певања, а себе је показао као рефлексивног песника јасних асоцијација, лиричара који је овладао мером, како у погледу организације стиха, тако и у погледу дозирања емоција. То је допринело да његова поезија буде јасна, лепа, складна, свежа и модерна истовремено.“ (из поговора мр Предрага Јашовића)
Moć i moral 1. Političko umeće
The Ray of the Microcosm
L’instituteur – Учитељ, Париз–Paris (1917–1918)
Искре
¿Qué diría Che?
Уговорна казна, у праву, пракси и теорији
Вилма
Kozja ćuprija
Сунчани поздрав
Храм Светог Петра Зимоњића у Данићима код Гацка – задужбина прота Рада Зеленовића
Pregled shvatanja politike
Равница та добра вила
Filozofija politike II. Moć i moral
UVOD U FILOZOFIJU 1. Pitanja
Elementi filozofske antropologije 2. Ranija shvatanja čoveka
Шума савијеног дрвећа
Страдање Српске православне цркве у Независној Држави Хрватској / Suffering of the Serbian Orthodox Church in the Independent State of Croatia
Ружокрадица 