Kњигу чини избор чланака и есеја које је аутор објављивао током последњих десетак година. Тубић пише о схватању историје Ерика Хобсбаума, о Времену власти Добрице Ћосића, поетици Лешека Колаковског, мемоарским записима Михаила Марковића, филозофији Мартина Хајдегера и Карла Јасперса… Тубић разматра ирационалност у политичком размишљању, филозофима у свету политике, утопију и тоталитаризам, демократију и диктатуру, феномен досаде, милосрђе и „врлину“ лажи, етику и пословну политику, последице пада Берлинског зида, историју етичког учења и социјалне филозофије.
„Уколико историја није заснована на истинољубљу и томе не тежи, можда је боље да је и нема. […] Не сматрам да у историји треба тражити поуке, да историју треба претварати у аналогију доброг људског понашања. Али […] историја би требало да буде наше велико уживање. Историја би требало да буде сласт нашег духовног живота, требало би да нас испуни поносом што је имамо и да нас одведе у сфере где можемо да уживамо у људским творевинама… Јер сам видео да оно што у историји вреди, то је процес ослобађања човека. И да тим путем треба наставити.“ (Радован Самарџић)
А возови су пролазили, давно...
Filozofija politike II. Moć i moral
Погана времена. (Освета II)
Izaći iz Sarajeva i drugi spisi
Радуј се
Бен Акибино путовање по Европама
Мирис фочанских ружа
Незаборав
Luna mi je svedok
Терор над Србима у Горажду
Руско-српска војничка пријатељства. Историјски факти, датуми, спомени
Zapjevaj druže, ne žali grlo / Sing My Friend, Do Not Spare Your Voice
Oбред крунисања босанскога краља Tвртка I
Сонети у три круга
Ипак у небо погледам често
Последњи снег
На ручку са животом
Јахорина 1992–1996, дневник
Linije sreće
Игром до смисла
Лирска мисаоност Десанке Максимовић 