Марина С. Грујић сабрала је у овој збирци своје старе и нове песме, од којих свака спада у ранг највиших домета савремене српске поезије.
У маниру најбоље српске љубавне реалистичне лирике, песникиња доноси песме о изгубљеном сину, о мајци, баби, пријатељима. Пева о рођеној земљи, пролази духовним путевима српског православља, односно светосавља; доноси песму о косовском јунаку Милошу Ћирковићу, о Шумадији, умирању.
Њене песме нису оптерећене „вишком“ емоције и израза. Исписане су изоштреним пером професионалне песникиње, натопљене проживљеним болом и дубоким доживљајем света и живота.
Латице једног цвијета
Погана времена. (Освета II)
Купрешка огњишта, зборишта и згаришта
Изабране и нове пјесме
Кућни праг
Heroine from Innsbruck – Diana Obexer Budisavljević
Ко ме све није гласао 