Мирис зрелог жита

„Пје­сме су на­ста­ле у за­но­су и до­жи­вља­ју сре­ће и за­хвал­но­сти оцу и за­ви­ча­ју, плод­но­сти и род­но­сти. На­ста­ле су и у ту­зи ко­ја ме че­сто оба­ви­ја ка­да ви­дим да су да­нас ти на­ши за­ви­ча­ји и ог­њи­шта за­пу­ште­ни, за­ра­сли у ко­ров и за­бо­ра­вље­ни од свих. Без жа­го­ра дје­це и жи­во­та ко­ји је вр­вио на сва­ком ко­ра­ку и био је­дан ве­ли­ки сва­ко­днев­ни пра­зник за све нас, упр­кос не­ма­шти­ни и ве­ли­чан­стве­ној скром­но­сти и та­да­шњем уме­ћу жи­вље­ња. Пје­сме су на­ста­ле и као ехо јед­ног вре­ме­на ко­је је за на­ма и у на­ма, и ко­је ће се, мо­жда, јед­ног да­на вра­ти­ти, ка­да бу­де­мо пре­ста­ли да ју­ри­мо за жи­во­том и ства­ри­ма ко­је не мо­же­мо сти­ћи.” (Аутор)