„Да, реч је о песнику који је у рукама, поред пера, држао и аморову стрелу. Величао је Жену, клањао се љубавним трептајима, одржавао ватру страсти. Жена је центар његовог света и највећа непресушна инспирација. То је и сам често говорио. Али у песмама је и стрепео, горео и васкрсавао попут феникса, патио. То је радио не само метафорички већ и у стварном животу.
Збирка носи назив Лилитин скок и у свом садржајном коду антиципира симболику љубавне поезије и то оне лунарне. Иначе, збирка је писана слободним стихом, али има и римованих песама, што је био својеврстан изазов за преводиоца. У поезији Светислава Голића Стива, одмах пада у очи да његова љубав није стишана, њени љубавни трнци се комешају, крв узбуркано ври, запљускује нутрину песника и тражи излаз да се излије на хартију, попут таласа који треба да стигне до читаоца и узбуди га, као што је узбудила и аутора.“ (Из резензије Радојке Милошевић)
Вилма
Jezik između biologije i kulture
Српска православна црква у Дубровнику
Трагови прошлости
Filozofija u raskoraku 1. Čvorišta
Сунчани поздрав
Тетоважа ума
Херцеговa задужбина, легенде и знамења
Сабрана дјела, Тамо-амо по беломе свету: ћуш-роман
Ружокрадица
Нова овидљавања
О граде мој; завичајна антипоема
Сновања
Inovacije kao faktor konkurentnosti finansijskog sektora Еvropske unije
Andrićeva Avlija – Andrićs Hof
У лепој домовини Лужичких Срба
Завичајни записи 