„Поезија Душка Новаковића означава извесну дијалектичку претпоставку о свету; она јесте емотивна реакција на све што се збива, али та емотивност, наравно, није без основа, јер је мотивисана друштвено-историјским околностима и својеврсном преписком са њима. Многе његове књиге исписане су у форми поетско-феноменолошког психодневника у којима је опевано све што је песника окруживало и све што је проживео, али не из пуке потребе да би апострофирао поједине детаље из сопствене биографије, односно интиме, већ да покаже како се у човеку живот формира и раскрупњава, како постаје историјско искуство, како ослобађа спутане енергије и прикривене светове – и најзад, да покаже како сам човек у песничкој визији ослобађа своју личност и прилагођава се новим (не)природним, (не)друштвеним и историјским ситуацијама…
Песме Душка Новаковића и у књизи Касно је за реванш остварене су у једном залету, у великом надахнућу, извучене су, рекао бих из самог живота, из душе, из човекових потресно разиграних чула, из слутњи, из несреће. Иако песник разлаже готово бесконачну дубину бола, песме су се у њему огласиле као непоновљива уметничка лепота. У свом надахнућу она је изведена из неумољиве психичке реалности; она јесте својеврстан облик реалности који открива на које се све начине манифестује људска несрећа и ништавност живота; како се човеково и духовно и психофизичко изгнанство из живота утемељује у њему у оним тренуцима кад погуби сва упоришта и кад се покидају мостови који га везују са светом.“ (из Поговора Зорана Богнара)
Од Косова до Косова
Равница та добра вила
Календеровци
Пут према изгреву сунца
Putovanje kroz ljubav
На усни кап меда
Одлазак на острво Арт; Пловидба, 2
Сабрана дјела, Кратки романи 1
Filozofija u raskoraku 1. Čvorišta
Обриси у магли
Шта би рекао Че
Детлак – село између двије ријеке
Хроника једне породице из Вукодола 