„Ево једне лепе и необичне књиге, а надасве корисне и поучне за ученике основне школе, коју је написала и осмислила Гордана Јеж Лазић. Прихвативши се нимало лаког и једноставног задатка – да напише стихове и да њиховим читањем децу научи, подстакне на размишљање, креативност и међусобну интеракцију – песникиња заправо остварује двоструку функцију и сврховитост, а то је песма и едукација. Наиме, на крају сваке песме налази се по један задатак, односно напомена или назнака која малог читаоца учи и подсећа на главна граматичка правила, на основне стилске фигуре, на читалачка осећања и перцепцијске доживљаје, као и на још много тога другог што је едукативног и сазнајног карактера. Оваквим методичким приступом песникиња је остварила посебан циљ и намену, нудећи својеврстан дидактичко-едукативни материјал, који ће и те како бити од користи деци, васпитачима, наставницима и родитељима.
Свему овоме треба додати чињеницу да ауторка води своје читаоце не само кроз граматику већ и кроз нашу (Вук Караџић, Лаза Костић, Бранко Ћопић, Мика Антић) и светску књижевност (Пипи Дуга Чарапа, Мајка Храброст), позивајући се притом на разне изворе, лектиру и детаље који су алузивног и асоцијативног карактера. Горданина књига је прави пример и спој лепог и корисног, а данас је то деци и младима и те како потребно.“ (Из рецензије Милутина Ђуричковића)
На удици
Стаза
У времена кругу
Буњин село
Jevrejka Behara; sarajevska legenda
Херцеговa задужбина, легенде и знамења
Сачувано од заборава
Грозд живота; преци и потомци братства Чворовића
Пивска сновиђења
Ходам по дуги
Alone and On My Own
Велико срце
Храст мајке родне
Приче од којих се расте
Први српски алтернативни часопис
Starija poimanja politike 2. Shvatanja politike u srednjem veku i početkom novog veka
Песме и пјесме
Са сунцем у очима
Смоква у Београду
Прамен среће
Не знам, још увек
Сто песама за Максима 