„Нови роман Љиљане Лукић Кад сјећања заболе заснован је на класичном топосу (про)нађеног рукописа, заправо Дневника ‘извесне’ Јелене Миливојевић. Прича овог романа смештена је у осамдесете године минулога столећа. Јелена Миливојевић упознаје на једном туристичком путовању по Италији ‘извесног’ Димитрија Митју Докића, новинара једног београдског листа, што се окончава романсом, која ће задобити свој становити, строго контролисани happening, али неће имати и свој, за понеког читаоца, очекивани или жељени конвенционални hаppy end.
Препоручујем овај роман читаоцима који ће уживати у интересантној, и, бројним заплетима, испреплетеној фабули и личностима које ће дуго памтити.“ (Анђелко Анушић)
*
„У разгранатој нарацији, вишеслојна значења остварује комбинација разноврсних изражајних поступака, путописног, дневничког, дијалошког, монолошког, документарног и других стилова. Рефлексивност грана кроз тематске кругове мотивом кривице без кривице, као из античке трагедије, у којој су главни ликови Јелена и Димитрије Митја.
Као божански путоказ свјетлуца свевремена љубав Јелене Златоносовић из средњовјековног Зво(р)ника и доктора Никола у савременом путу Наде, заправо Евдокије, игуманије манастира Грачаница и Тање и Наташе, чији ће син Николо наставити лозу Теодокиса, односно Докића.
Тако се живот, ипак, наставља.“ (Ружица Комар)
Горанова „Јама“ и усташки злочини
The Ray of the Microcosm
Бен Акибино путовање по Европама
Filozofija i politika: globalizovanje, evropeizovanje, balkanizovanje
Документи о страдању српских свештеника у Херцеговини 1914–1918
Књижевнокритичка освјетљења
Јутро на крају свијета / Morning at the End of the World
In den Gärten der Plejaden / У вртовима плејада
Турцизми у пивском говору
Из културне историје Мркоњић Града. Српско православно црквено пјевачко друштво „Николајевић“
Родослов здувача
Andrićeva Ćuprija – Andrićs Brucke 