Два приповедачка амбијента уткана су у роман Јелена, мајка које нема. Први је ратни, смештен с десне стране Дрине, а други поратни – наставља се с леве стране реке. Први је узрок другоме, али узрок бива потиснут следом збивања која крећу неочекиваним смером у којем јунакиња бива предмет згражавања традиционалног миљеа, али и лик достојан античких хероина. Ломовић, ређањем слика стварности и резонима личности романа, сугестивно намеће закључке о апсурдности рата, његовој гротески у којој „преживели јесмо, али живи нисмо“.
800 дин.
Јелена, мајка које нема
Бошко Ломовић Савремена проза
978-86-7396-351-8
14,5х20,5 cm, 164 стр.
броширано
2012.
Проза
ratna proza
Pregled shvatanja politike
Kozja ćuprija
На крилима Урила
Седам јеврејских прича
Професор Златоусти Алкион
Смијешано најлакше се пије
Песништво Вука Крњевића
Independent State of Croatia – Total Genocide, 1941–1945 