Кроз фактографију и усмену предају аутор прати своје претке кроз векове, посебно од 1690. године, од Велике сеобе под Чарнојевићем, када су пред турским зулумом морали напустити косовско-метохијску постојбину. Предак Балдовина Капора није у сеоби следио знаменитог Патријарха, већ се из Метохије упутио према Црној Гори; односно, прво одредиште им је било Никшићко поље, да би се касније, у потрази за стаништем, Балдовин упутио према Херцеговини и са својом фамилијом скрасио у њеном источном делу, у Вукодолу, испод врлетне и митске планине Видуше….
Аутор прати предачки патријархални породични живот, начине привређивања, навике и обичаје и све видове опирања суровим господарима. Прича се преноси с колена на колено, од давних предака Павла и Богдана па до њихових ближих и даљих потомака а то су векови: Сава, Видак, Драго, Јоко, Ристо, Обрен, Аким, Мато, Бошко, Јован, Лука, Ђуро, Крсто, Максим…
Срби у Мостару; расправе и огледи
Narodna poezija revolucionarnih epoha kao književni fenomen
Црна Гора и Русија у вријеме анексионе кризе 1908–1909.
Поп Јовичина буна
Kozja ćuprija
Рудо у Великом рату 1914–1918.
Приче о истинама
Херцеговачки хајдук Станко Сочивица
Нова овидљавања
Porodice potomaka rodonačelnika Marka Pecikoze iz Višegrada 