Ход за сенком

Књи­га Ход за сен­ком Ри­сте Ани­чи­ћа са­др­жи углав­ном ме­мо­ар­ску про­зу, крат­ке је­згро­ви­те при­че, пе­сме, лир­ске за­пи­се, ис­по­ве­сти, днев­нич­ке беле­шке, ко­мен­та­ре, освр­те, анег­до­те… – што у ну­ме­рич­ком зби­ру из­но­си 252 ства­ра­лач­ке је­ди­ни­це, у мо­за­и­ку ра­зно­род­них крат­ких фор­ми. Реч је, на­и­ме, о су­бли­ми­ра­ној ауто­би­о­гра­фи­ји ауто­ра, ко­ја се, у ства­ри, пи­ше то­ком це­лог жи­во­та, а не ви­ди јој се ни по­че­так ни крај.

Тек­сто­ви у књи­зи на­ста­ја­ли су раз­ли­чи­тим по­во­ди­ма и ни­су стро­го раз­гра­ни­че­ни ни­ти су раз­вр­ста­ни по вре­ме­ну на­ста­ја­ња, пи­са­ни су одво­је­но и не­за­ви­сни су је­дан од дру­го­га. Ту су раз­ли­чи­те ис­по­ве­сти о се­би и дру­ги­ма, у ко­ји­ма пи­сац на­кнад­но про­жи­вља­ва не­ка­да­шњи жи­вот. Ани­чић пи­ше о ствар­ним жи­вот­ним си­ту­а­ци­ја­ма, љу­ди­ма и до­га­ђа­ји­ма, с тим док го­во­ри о тој ствар­но­сти, ко­ја је че­сто оштра и бол­на, он исто­вре­ме­но пи­ше и о људ­ским за­блу­да­ма, прав­ди и не­прав­ди, усп­е­си­ма и по­ра­зи­ма, за­бо­ра­ву и пам­ће­њу.

У ње­го­вој ства­ра­лач­кој има­ги­на­ци­ји нај­ви­ше про­сто­ра за­у­зи­ма­ју и пре­о­вла­ђу­ју се­ћа­ња на вре­ме од­ра­ста­ња у родном се­лу Ме­ти­љи код Оло­ва, из­ме­ђу пла­ни­на Ко­њу­ха и Зви­је­зде. Обил­на и фа­сци­нант­на гра­ђа, са­чу­ва­на у не­ве­ро­ват­ној ме­мо­ри­ји на­ра­то­ра, сме­ште­на у овај при­по­вед­ни оквир, вас­кр­сну­ла је по­но­во, као бу­ји­ца, из пре­бо­га­тог ар­хи­ва де­чи­јих ствар­них до­жи­вља­ја, сно­ва и сно­ви­ђе­ња. Пи­сац је отво­рио пре­тин­це се­ћа­ња и ду­ше.