До мене је

„Пред на­ма је збир­ка ре­флек­сив­не по­е­зи­је. По­ла­зе­ћи од то­га да је Љи­ља­на љу­би­тељ ениг­ма­ти­ке, за­го­не­та­ња, кви­зо­ва, чи­та­ју­ћи па­жљи­во ње­не пе­сме, у њи­ма сам, са на­ме­ром, тра­жи­ла не­ка скри­ве­на зна­че­ња, за ко­ја сам би­ла си­гур­на да по­сто­је. По­ред зна­че­ња ко­ја се чи­та­о­цу на пр­ви по­глед на­ме­ћу, про­на­шла сам и дру­га, ве­ро­ват­но, не сва, за ко­ја са­мо аутор зна. За­па­жа се да јој је ме­та­фо­ра че­сто из­ра­жај­но сред­ство. По­не­кад је са­мо стих, део или це­лу стро­фу њомe из­ра­зи­ла, по­не­кад је чи­та­ву пе­сму у ме­та­фо­ру пре­сву­кла.

Сло­бод­ним сти­хом до­ча­ра­ла је нео­ме­ђе­но пе­ва­ње, по­год­но за ви­ше­зна­чењ­ско ту­ма­че­ње, ко­је до­зво­ља­ва чи­та­о­цу да у њи­ма на­ђе сми­сао пре­ма соп­стве­ном осе­ћа­ју. У ме­ђу­про­сто­ри­ма ка­зи­ва­ња оста­вља до­вољ­но ме­ста за пре­дах, при­ку­пља­ње сна­ге за хва­та­ње за­ле­та, за уз­лет.” (Из поговора Радојке Милошевић)