Александар Милошевић
Александар Милошевић је рођен 1940. године у Охриду. Основну школу и гимназију завршио је у Чачку. Као лекар специјалиста радио у Београду и Италији. Сели се 1970. године у Финску, где се запошљава као доктор-анестезиолог на Медицинском факултету у Хелсинкију. Објавио је знатан број стручних и научноистраживачких радова из области медицине. Члан је Удружења књижевника Србије, Шведске, Финске. Један је од оснивача и први председник Српског књижевног удружења „Милош Црњански” у Стокхолму у Шведској. Члан је шведског Центра књижевника за Исток. Пише на српском, македонском, шведском и финском језику. Добио је велики број награда и признања за поезију. Заступљен је у бројним антологијама и књигама књижевне критике. Објавио је следеће књиге: „Ноћна бројаница“, Београд 2000; „Александрине песме“, Београд 2001; „Тих и ових дана“, Београд 2002; „Излазеће сунце, Дунав и Жута река“, Београд 2003; „Den vita drömmen under molnen“, 2003; „Најмалата јагула на светот“, Скопље 2005; „Еликсир живота“ / Editura academiei internationale orient-occident 2007; „Sydämestä vuotaa verta“, 2007; „Срце које крвари“ (превод на кинески језик); „Непознати гост“, 2008; „Лепршање ледених цветова“, 2009; „Порука мудрог зеца“, 2010; „Šta bi rekao Che?“, 2012; „Свих ових дана“, 2013, „Tёплый каменный лёд“, 2015, „Мирис бадема у Камбоџи“, 2016.
Прилози за Досије Стари Брод 1942.
Касно је за реванш
Звјездани вијенац изнад планине
Сто песама за Максима
Од Бога се ушур не тражи
Не волим лимун
Златно доба Срема
Црнотравац
Шишке и заљубишке
Почело је са сновима
И крв је горела
Emocije i mišljenje
Све отето мора се вратити – земља вода небо и слобода
Сновања
Die Heldin aus Innsbruck – Diana Obexer Budisavljević
Десио се живот
Moć i moral 1. Političko umeće
У времена кругу
Два крста и једна крв
Ланац око ветроказа
Мирис зрелог жита
Laži o sarajevskom ratištu
Izaći iz Sarajeva i drugi spisi
Тајна Добровољачке улице
Равница та добра вила
Песме и пјесме
Пут према изгреву сунца
Lepršanje ledenih cvetova
Искре
Моћни штит
Пут у Криводо
Краљевство за детињство
Шта би рекао Че
Српски народ од свога постања у жижи је светског битисања
Иза високог зида
Kazino
Свих ових дана