Гомила сенки

„Спортским речником речено, да екипу која побеђује не треба мењати, у својој најновијој и то јубиларној десетој по реду песничкој књи­зи Гомила сенки показао је и доказао прозни писац и поета Александар Сокнић. Сам наслов ове збирке читаоце ће подсетити на Сокнићеву песничку књигу Иза зида (2022), у којој, скоро у свакој песми, зидови нас штите од спољашњих претњи, али и чувају све оно штосе унутар њих налази. Само, за разлику од бројних зидова, у књизи Гомила сенки сенима и сенкама посвећен је само један циклус.

Поезија Александра Сокнића кроз филмичне призоре обилује сукобима који обликују нашу свакодневицу. Сокнићева поезија, на хируршки прецизан начин, говори о личним сазревањима, ратом опустошеним подручјима (На фронту, 2022) и губитку илузија (Наступ, Нова песма, Без песме, Торта). Својим поетским остварењима Александар Сокнић указује нам на све потешкоће са којима се сусрећемо у животу, успоне и падове, временске непогоде (Олуја) и емотивне ломове. Конкретно од песме Разлика, која натуралистички говори о породичном насиљу и у којој, док мушкарац и жена ‘жестоко млате једно друго’, њихове сенке у исто време на плафону воде љубав – може се реализовати узбудљив и атрактиван краткометражни играни филм. Уосталом од сваке Сокнићеве песме, ако се не може снимити филм, може се написати прича.

Песничку књигу Гомила сенки можемо читати и као средство за спознају реалности, као сведочанство о томе какви смо заправо, о људским тренуцима племенитости, али и сујете и злобе, о вечитој борби са сопственим демонима, осмесима и сузама. Зато најновију песничку књигу Александра Сокнића Гомила сенки више пута треба ишчитавати. (Из Поговора Душана Р. Цицваре)