Наслов књиге поезије Бијела лица несаница Милене Дрпа шаље нам искуствену поруку, која се може тумачити на два начина, остављаjући могућност читаоцу да га уведе у позитивну мисао о несаници, јер придев „бијела“ ублажава општи појам несанице.
Лирски субјекат се пита зашто је живот међу вихоровима и да ли ће сузе река са снажним обалама, које би могла сачувати бар мало капи за будуће време, оснажити „весели глас човјека“ или заувек завршити у загушљивим тунелима. Песникиња се ослања на своје доба и лирско-животни простор емотивним срцем проживљен, оживљавајући исповедни тон својих животних преокупација.
Записи протином руком; српске народне приповетке, народне пословице и изреке, етнографски списи
Doček
Месец у коси
Књижевнокритичка освјетљења
Манастир Подмалинско
У звезданој смоли
У трагању за оцем
Док неба буде
Žena u žrvnju
Љубавно пијанство
Prošle noći
Andrićeva Ćuprija – Andrićs Brucke
Вук у ратној причи
Сви Адамови гријеси
Studije o Blohu, Adornu i Markuzeu
Тетоважа ума
Ekonomska stvarnost Meksika
Filozofija u raskoraku 1. Čvorišta
Црнотравац
Сабрана дјела, Тамо-амо по беломе свету: ћуш-роман
Време са укусом пралина
Срећа преплетена трњем
Плава вода
Цица контејнерка
Звјездани вијенац изнад планине
Сабрана дјела, Кратки романи 1
Догађај код „Српске круне“
Мирис зрелог жита
Црвени руж
Проза позног Капора (2000–2010)
Мамино ја
Ђевич камен
Јутарња капија
Човек и време
Професор Златоусти Алкион
Не осуђујте је више
Сабрана дјела, Пасијанс или стрпљење
Лирска мисаоност Десанке Максимовић
Сложио чича стотину прича
Сабрана дјела, Приче
На усни кап меда
Сањалица
Зарубице
Почело је са сновима 