Аргелуша није измишљена реч, само мало ко је за њу чуо. А писац је овако објашњава: „За ергелу коња стари Сремци кажу аргела. Пошто је поменуто испијање чаша вина, на екс, било групно (одједном двадесет људи испија чаше) то је асоцирало на случај када цела аргела коња на пашњаку пије воду из великог, дугачког валова поред бунара, и због тога су тај, доста чудни обичај, неки трезвени Сремци назвали аргелуша”.
Тај „доста чудни обичај” је врхунски догађај мушког опијања на свадбеном слављу описаном у овој веселој и истовремено сентименталној поеми, главни чин свадбе такорећи, ако се изузме само венчање са пратећим рутинским поступцима…
Свакидашње приче
Ланац око ветроказа
Ликови жена у Андрићевом делу
Ђевич камен
Пастирево
Вредновање књижевног текста
Смоква у Београду
Књига мудрости и глупости
Вилма
Родбинске везе Орловића, Мартиновића и Самарџића
Јаук гробне тишине
Прегршт прича
Глуха кућа
Љубави у доба короне
Да се прича и памти
Истина и обмане – pашомонијада сарајевских избјеглица
Буњин село 