У занимљивом роману Време са укусом пралина, Мирјана Миленковић описује догађаје из велике и мале историје у граду Мостару после Другог светског рата и њихова укрштања и преплитања са детаљима из породичног живота и властитог искуства.
Девојчица Маша, главна јунакиња романа, стоји пред непознаницама живота, као пред књигом са седам печата и покушава да одгонетне тајне, да упозна личности са којима се сусреће током одрастања и сазревања, да разуме збивања. Запажањима редовно даје неки нови смисао и значења. И кад представља отмену и тајанствену Ксенију, и док, на пример, посматра старог Мостарца за кога каже да је „знао што други не знају и видео што други не виде“.
Из луцидних увида у људску суштину личности из најужег породичног круга, пријатеља, сапутника, познаника – провејава дубље разумевање света, отвара се несвакидашња перспектива романа чије главне токове неизбежно усмерава људски живот, увек у покрету и превирању.
Истина о смрти је лаж
На крилима Урила
У небо загледан
¿Qué diría Che?
Слике и сећања
Сабрана дјела, Разговор с Аџијом
Izaći iz Sarajeva i drugi spisi
Краљевство за детињство
Свих ових дана
Приче из Пиве
Јутарња капија
У царству вилиног коњица
Путују речи
Нешто између… добра и зла
Расипна земља штедљивог народа
Košmari
Oбред крунисања босанскога краља Tвртка I
Живот и пјесма
Листања
Песме и пјесме
Писмо галебу
Laži o sarajevskom ratištu
Купрешка огњишта, зборишта и згаришта
У златној смоли ћилибара
Небеска Скадарлија 