Треба то јавит оном чо’еку: херцеговачки разговори

Приче у овој књизи забележио је, обрадио и припремио за штампу Трифко Комад, Херцеговац, рођен у месту Убоско код Љубиња. Благодарећи пословима и функцијама које је обављао, Трифка су, широм Босне у Херцеговине, упознали многи људи различитих занимања и интересовања, сарађивали са њим, разговарали, дружили се.

Сасвим је јасно да Комад не прича шале и анегдоте само зато да би му саговорници били весели и насмејани. Његови анегдотски искази, међутим, имају и своја дубља – слојевита и прикривена значења. У њима је, готово редовно, садржана нека умна порука и мудрост која човеку може помоћи да трезвеније просуђује, оцењује и закључује о томе шта је добро и корисно, шта је истина а шта није, како би се промишљеније сналазио у различитим и противуречним животним ситуацијама. И што је посебно важно, њима се скреће пажња на општељудске вредности и етичка начела која треба поштовати и према њима се равнати.

Записао је, првенствено, догађаје и личности из завичајне Херцеговине. Иако ни збивања ни ликови нису превише удаљени од нашег времена, истина је да свет који је доминантно присутан у књизи, лагано нестаје, јер му је време истекло.

Није, наравно, истекла мудрост која, испричана кроз шалу, помаже да се достојније живи, да човек лакше пронађе себе у свету пуном неизвесности. Судећи по ономе што је записано у овој књизи, изгледа да Еро, онај легендарни шаљивчина из народних приповедака и даље борави негде у Херцеговини, можда баш у чувеној Комадовој кули у Убоску.