У првој тематској целини Травничких свјетиљки Симо Пургић пише о трагичним последицама грађанског рата у Босни (1992–1995). У средишту Пургићевог приповедања редовно је човек – у својој људскости и душевности или у својој суровости и убогости, човек у сталној борби између љубави и мржње. Кључне личности које усмеравају ток радње (комшија Суљан, старица Роса, газда Ристо, мајстор Антун…), истовремено дају наду да зло овога света не може бити јаче од доброте.
Други део романа садржи мотиве легенди из травничког краја, као својеврсну противтежу савременим догађајима. Страхови и жудње садржани у овим приповестима јасно подсећају на то шта значи бити људско биће. Богатим митским наслагама посебно се издваја прича о Црној краљици – изворна легенда с планине Влашић, чију је најпотпунију верзију записао Пургић.
Independent State of Croatia – Total Genocide, 1941–1945
Важно је бити тужан
Не могу престати да трагам. Изнад трагова и сенки
Преобразбе
Od podela do genocida – stradanje Srba u Slavoniji 1941–1945
Проза позног Капора (2000–2010)
Сувишни људи
А возови су пролазили, давно...
Заклон
Завет љубави
На ручку са животом
Прегршт прича
Црна Гора и Русија у вријеме анексионе кризе 1908–1909.
Bishop Strossmayer, a Croat, Greater Croat or Yugoslav
Ипак у небо погледам често
Рудо у Великом рату 1914–1918.
The Ray of the Microcosm
Пријевор, одвајкада у окружењу природних лепота
Одлазак на острво Арт; Пловидба, 2
Звјездани вијенац изнад планине
Одлазак на острво Арт; Визије – Свет, 3
Горанова „Јама“ и усташки злочини
До мене је
На трећој тераси
Пољубне и погубне песме
Mokambo
Сунчани поздрав
Izbegličke suze
Ехо бескраја
Одјеци Шурманачке јаме
Цвијета
Венчане тишине
Добрички цветови
Купрешка огњишта, зборишта и згаришта
Кроз живот
Златно доба Срема
Heroine from Innsbruck – Diana Obexer Budisavljević
Равница та добра вила
Ширином ме притишће равница
Љубави у доба короне
Манастир Подмалинско
Шта би рекао Че
Глуха кућа 