У првој тематској целини Травничких свјетиљки Симо Пургић пише о трагичним последицама грађанског рата у Босни (1992–1995). У средишту Пургићевог приповедања редовно је човек – у својој људскости и душевности или у својој суровости и убогости, човек у сталној борби између љубави и мржње. Кључне личности које усмеравају ток радње (комшија Суљан, старица Роса, газда Ристо, мајстор Антун…), истовремено дају наду да зло овога света не може бити јаче од доброте.
Други део романа садржи мотиве легенди из травничког краја, као својеврсну противтежу савременим догађајима. Страхови и жудње садржани у овим приповестима јасно подсећају на то шта значи бити људско биће. Богатим митским наслагама посебно се издваја прича о Црној краљици – изворна легенда с планине Влашић, чију је најпотпунију верзију записао Пургић.
Обриси у магли
Одлазак на острво Арт; Визије – Свет, 3
Импулси и утисци
Заблуде и истина о „Цркви босанској“
Смрт, буђење
Унац од најстаријих времена до краја XVI века
L’instituteur – Учитељ, Париз–Paris (1917–1918)
На усни кап меда
Златно доба Срема
Пут према изгреву сунца
Вајар свјетлости
Ширином ме притишће равница
Несањане приче
Шта би рекао Че
Глуха кућа 