„…Сва догађања, све оно што ме окружује, стиже до мене у стиховима. Ја стихове не смишљам. Бележим само, на неки свој начин, поруке које долазе. Не успевам увек све да запишем. Нешто проструји, одлети неповратно. Можда неком другом песнику. Ако!
Није ми јасно шта жели да каже онај ко изјави да пише поезију за децу. Дружење са децом је дијалог. Деца виде много више него што већина одраслих претпоставља. Тачно, немају искуства. Шта ће им! Имају нешто моћније, истанчаније, нешто помоћу чега откривају право значење општег привида. Дакако само док им се то нешто, Богом дано, постепено не сатре утеривањем у постојеће, већ устаљене шеме. Али не успева то баш увек или бар не до краја. Неко се провуче. Срећом.“ (Олга Симеуновић)
На усни кап меда
Moć i moral 3. Ponašanje i dobar život
Ратни дневник, Пале 1993–1995
Питома долина Лашва Брод
Турцизми у пивском говору
Феномен Чековић
Живопис
Славно доба Херцеговине; Спомен-књига о Херцеговачком устанку 1875–1878.
Andrićeva Ćuprija – Andrićs Brucke
Документи о страдању српских свештеника у Херцеговини 1914–1918 