Херцеговачки устанак 1875. био је догађај од великог политичког значаја у Европи тог времена. Устанак се, одмах по избијању, нашао у сфери интереса кључних чинилаца европске политике. Због снажног одјека на међународном плану пресудно је утицао на решавање Источног питања. Директне последице устанка биле су нове границе на политичким картама Европе, које су успостављене на Берлинском конгресу 1878. године.
Прилози објављени у Спомен-књизи оживљавају узбудљиву историјску позорницу Херцеговине 1875–1878, а истовремено осветљавају преломне моменте у решавању вековног српско-турског спора на Балкану.
Сабрана дјела, Пад Крајине
Из дневника о прочитаним књигама
Вук у ратној причи
Косово и Метохија – српска баштина
Košmari
Звјездани вијенац изнад планине
Лирска мисаоност Десанке Максимовић 