Херцеговачки устанак 1875. био је догађај од великог политичког значаја у Европи тог времена. Устанак се, одмах по избијању, нашао у сфери интереса кључних чинилаца европске политике. Због снажног одјека на међународном плану пресудно је утицао на решавање Источног питања. Директне последице устанка биле су нове границе на политичким картама Европе, које су успостављене на Берлинском конгресу 1878. године.
Прилози објављени у Спомен-књизи оживљавају узбудљиву историјску позорницу Херцеговине 1875–1878, а истовремено осветљавају преломне моменте у решавању вековног српско-турског спора на Балкану.
Linije sreće
Џиварска црквена општина
Губер кућу гради
На обалама историје савременог света
Српска народна Европа – роман о вестима дана
Ја-Тара
Andrićeva Ćuprija – Andrićs Brucke
Папирна марамица
Земље и градови – дневник путовања
Uvod u filozofiju 3. Problemi
Filozofija u raskoraku 3. Muke zajedništva
Čovek i sloboda 2. Muka s istinom i slobodom
Захумље-Херцег
Starija poimanja politike 2. Shvatanja politike u srednjem veku i početkom novog veka
Проза позног Капора (2000–2010)
Француска надахнућа 