„Вјера Рашковић Зец је у нашој књижевности присутна прозним радовима (приповијеткама и романима) у којима се претежно ради о комплексу завичајности и туђине, о проблемима акултурације и губљења језичког идентитета, о мјешавини култура, језика, обичаја.
Њен роман Тамо амо по беломе свету: ћуш-роман је њена до сада најсложенија и најобимнија књига ове тематике. Писана као роман-композиција или роман-мозаик, ова књига нема ни главног јунака ни јединствене радње, већ је склоп или скуп гласова и облика приповиједања, малих расправа, језичких глоса, цитата туђих ријечи, писама, дневника, извјештаја, етно-скица, у свим дијалектима и језицима балканско-средњоевропског простора. Дјело богате документарности, потекле из непосредног животног искуства, доживљаја људи овога поднебља у туђинству (‘ћуш’ је погрдан назив у Бечу и у њемачком језичком простору за Југословене), велике разноликости испољене у фрагментима судбина људи ’са дна’, говори о једном времену и свијету који је прохујао претходних деценија, а као да се непрестано обнавља и траје на нашим вјетрометним животним просторима.” (Из рецензије проф. др Душана Иванића)
Француска надахнућа
Причај бако још
На трећој тераси
Бијела лица несаница
Аргелуша
Nepoznati gost
Тумарања
Књижевно дело Милоша Црњанског
Вук у ратној причи
Турцизми у пивском говору
Седам јеврејских прича
Обрадујте најдраже
Moj brat Jovan Rašković 