„Кад се небо над Херцеговином наоблачи, све камење потамни. Падне небо на земљу. Тада можда нема земље тмурније од Херцеговине /…/
Кад пун месец заблиста на ведром небу можда нема земље лепше од Херцеговине. И камење почиње да зрачи благошћу /…/
Кад није ни ведро ни облачно можда нема сетније земље од Херцеговине. Камење није ни светло ни тамно /…/“
Благоје Симов Бабић у овој књизи предочава трагичне последице ратне драме 1941–1945. која је српски народ у Херцеговини поделила на две завађене војске и две супротстављене идеологије. Тај кобни општесрпски удес сагледава кроз властита болна искушења и сазнања.
Обећала сам себи
Од Борака до Вишеграда – Илија Сарић, соколаш и равногорац
У хоризонту филозофске историје
Бијела лица несаница
Приче
У времена кругу
Oбред крунисања босанскога краља Tвртка I
Прави Сремац има три шешира
Filozofija u raskoraku 3. Muke zajedništva
Злочини над Србима у Великом рату
Док се не јаве пијетли
Прокине приче
Месец у коси 