Средишње место збирке песникиње Светлане Мићуновић заузимају родољубиве и љубавне песме. Песникиња преиспитује себе у односу на свет и време. Иако тематски различите, песме се ослањају једна на другу и граде уверљив и блистав песнички дом. Има у овим песмама и стражиловског бола и метафизичке студи, националног осећања, љубави, стоицизма. Богата лексика и обиље симбола изводе читаоца из трошности и пролазности света и враћају у стање сна и наде.
МЕТОХИЈА 2
Божури косовски укопани
Марширају кроз поља
До уснулих а живих
Не дајте не дајте
Вришти болно црвенило
Поцрвенеле чак и булке
На згариштима
Од срамоте и бунила
Равница та добра вила
Егзибициониста и други
Шаљиве народне приче
Двострукe рефлексиjе
Импулси и утисци
Дневник Леоне Југин
Doček
Биље света оком детета
Јутро на крају свијета / Morning at the End of the World
The Ray of the Microcosm
Троугао
Опиљци
Краљевство за детињство
Клупко спаса
Purgatorijum
Ширином ме притишће равница
Die Heldin aus Innsbruck – Diana Obexer Budisavljević
Одлазак на острво Арт; Визије – Свет, 3
Приче из белог града
Мирис зрелог жита
Тешко је бити утишан до краја
Znam da nikad ne smem stati
Jevrejka Behara; sarajevska legenda 