Средишње место збирке песникиње Светлане Мићуновић заузимају родољубиве и љубавне песме. Песникиња преиспитује себе у односу на свет и време. Иако тематски различите, песме се ослањају једна на другу и граде уверљив и блистав песнички дом. Има у овим песмама и стражиловског бола и метафизичке студи, националног осећања, љубави, стоицизма. Богата лексика и обиље симбола изводе читаоца из трошности и пролазности света и враћају у стање сна и наде.
МЕТОХИЈА 2
Божури косовски укопани
Марширају кроз поља
До уснулих а живих
Не дајте не дајте
Вришти болно црвенило
Поцрвенеле чак и булке
На згариштима
Од срамоте и бунила
Бен Акибино путовање по Европама
На крилима Урила
Црвени руж
Поглед из оштрог угла
Преобразбе
Двострукe рефлексиjе
Kazino
Похвала међу рекама
Добрички цветови
Филип
Пољубне и погубне песме
Морине у Херцеговини, повијест о планини
Одлазак на острво Арт; Визије – Свет, 3
Јутро на крају свијета / Morning at the End of the World
Живот и пјесма
Пасош за небо
Клетва поља Суранова
Пун мјесец и огледало 