Приче о истинама су Миленин ратни дневник, њен апел против ратног безумља, покушај да се рат сагледа из визуре страдалника и патника да се не би поновио. У овом дневнику записана је Јованина песма о отетом завичају, Божанино одушевљење буђавим кексом из Црвеног крста, Емирова телевизијска порука… Забележене су и приче о одраслима, као и шест прича Миленине кћерке Марије која се првим словима учила у „учионици на нишану“. Видела је тада девојчица како су јој убили ружу, баки ишчупали срце кад су јој срушили кућу, како је псић Роки плакао у ропству…
Без Милениних и Маријиних прича сигурно бисмо остали сиромашнији за једну обичну и топлу људскост. Мајка и кћерка нас позивају да осетимо бол и беспомоћ детета и човека, и останемо људи у времену страдања и бесмисла.
Одјеци Шурманачке јаме
Срицање облака
Време са укусом пралина
Ружокрадица
Ширином ме притишће равница
Кључеви живота
Књижевнокритичка освјетљења
Приче са терена
Проповед
Sama među ljudima
Егзибициониста и други
Одлазак на острво Арт; Пловидба, 2
Putem zaspalog vetra
Коб
Пут до истине
Проблеми, писци, дела VI
Purgatorijum 