„Прошлост једног народа и државе може се посматрати са становишта друштвеног, привредног, политичког и културног развоја, оцењивањем религијских и идеолошких фундамената друштва, кроз обичаје, свакодневни живот, привреду, институције и тако даље. Поједностављено виђење да је предмет историје проучавање само политичких и војних догађаја одавно је превазиђена у свету и код нас. Драго Делић, новинар и публициста, у књизи „Портрети највећих српских индустријалаца III (први део објављен је 2017, други 2020. године) прошлост Србије приказује кроз делатност предузетника и индустријалаца Србије из 19. и прве половине 20. века. Оно што ово дело чини особеним је то што је аутор вештим одабиром биографских података предузетника, њихових предузетничких дела и описом њихових ширих, углавном задужбинарских и хуманитарних ангажмана, широј јавности приказао мање знану повест Србије у 19. и првој половини 20. века, пратећи притом појединачне судбине индустријалаца, њихових потомака и њихових предузећа до данашњих дана.
Тако ова књига није само књига о прошлости, већ и својеврстан историјски пресек индустријског развоја Србије у отприлике 180 година дугом трајању. Читаоци ће се, тако, упознати са почецима индустрије стаклa у Србији, кроз приказ живота и делатности Аврама Петронијевића у петој деценији 19. века, потом Нацка Јанковића и Миливоја Поповића, текстилних индустријалаца, Самујела Минха, Димитрија Мите Ристића из Ниша, Глигорија Горче Петровића из Лесковца, рударства, опет браће Минх који су покренули ископовање угља на Ртњу, прехрамбене индустрије Мијата Лукића из Остружнице, угоститељства и делатност браћe Ђорђа и Јање Пашона, хемијске индустрије кроз делатност Глигорије Глише Јанковића, оснивача „Мериме“ из Крушевца и Танасија Тасе Влајчића из Лесковца, па затим кроз активност Живка Стојиљковића, покретача млинске индустрије и хотелијерства на југу Србије. Посебно поглавље посвећено је индустрији Лесковца, „српског Манчестера“. Пажљиви читалац ће као заједничко за све поменуте предузетнике у Србији, који су били српског, цинцарског и јеврејског порекла, уочити еволутивни пут капиталистичког развоја у Србији у којем се створени првобитни капитал инвестирао у веће и уносније подухвате, гранајући на тај начин производне капацитете. Готово по правилу, читамо у Делићевој књизи, део стеченог богаства индустријалци су даривали друштву, држави или својим радницима (Каленић, Минхови, Стојиљковић и други).“ (Из предговора Радомира Ј. Поповића)
Отац мој; антологија песама о оцу српских песника рођених у 20. веку
Испирање злата
Ћирило и Методије
На трагу манастира Детлак
Како, Вуче, деца уче
Спартак. На атлетским стазама Сакула и Опова
Душа на длану
Elementi filozofske antropologije 1. Zagonetka čovek
Сабрана дјела, Корона – освета црне краљице
Јаук гробне тишине
Буњин село
Mokambo
Одлазак на острво Арт; Подстицаји, 1
Шишке и заљубишке
Бедем на Дрини. Горњодринско ратиште 1914–1915
Вилма
Козара, споменик нашег памћења
Све отето мора се вратити – земља вода небо и слобода
Kosmički kentauri
Најлепше народне бајке
Сабрана дела Бошка Ломовића
Горанова „Јама“ и усташки злочини
Теспидове таљиге – есеји и студије о позоришту
Moj brat Jovan Rašković
Приче о истинама
Само за љубав
Тешко је бити утишан до краја
Кнегиња Љубица
Овим речима
Andrićeva Gospođica – Andrićs Fräulein
Приватни час историје
Вукодолске приче
Нова овидљавања
Praslike
Слика
Српско-руска сусретања
Трунто – остварени сан
Шавник из заборава
С Итаком на уму. Огледи о поезији Александра Петрова
Из Божијег врта
Тајна се опире злу
Терор над Србима у Горажду
Турски друм
У лепој домовини Лужичких Срба
Венчане тишине
Причај бако још
Бијела лица несаница
Портрети највећих српских индустријалаца, књига друга 