Сведок и дете Козаре, Јован Шевић пише о ратном времену, о томе како су Козарчани туђи злочин учинили својом снагом и како су се борили против усташких и немачких хорди које су у суровом походу сејале пустош и смрт (у Другом светском рату живот је изгубило преко 40.000 Козарчана).
У Шевићевом приповедању има дубоке туге због непрегледне несреће народа у његовом родном крају 1942. године, али његова племенита мисао о Козари надмоћно бдије над животом и слободом човековом. Пастирево – „устаничко гнијездо“, с чијих се шумовитих висова пружа раскошан видик „све до мајке Козаре на истоку“ – било је у ратном вихору „народна кућа, нада у спас и слободу“.
Moć i moral 1. Političko umeće
Život i poezija Mubere Pašić
Jezik između biologije i kulture
Рудо у Великом рату 1914–1918.
Блиске даљине – Москва и Кијев
Књижевно дело Милоша Црњанског
Књижевнокритичка освјетљења
Поп Јовичина буна
Elementi filozofske antropologije 2. Ranija shvatanja čoveka
Ликови жена у Андрићевом делу
Приређивање Кочића – обмане и промашаји 