У форми поеме, Његослав Бошковић говори о усташком злочину над српским народом у Херцеговини 1941. године. Шурманачка јама – Голубинка, између стотињак херцеговачких јама и стратишта, представља страшну голготу српског народа. Шестог августа 1941. у јаму су бачени српски мушкарци, жене и деца из Пребиловаца и других места доњег слива Неретве. По завршетку рата, тадашње власти нису дозволиле вађење и сахрањивање жртава по православном обреду. Јама је забетонирана 1961. године.
Шурманичка јама је отворена 1990. године када су у њу сишли српски свештеници на челу са патријархом Павлом и, на костима побијених, обавили парастос мртвима. Из јаме је извађено 1550 костура. На педесетогодишњицу злочина, 1991. године, око 4000 жртава, извађених из ове и петнаестак околних јама, сахрањено је у Спомен-костурници цркве у Пребиловцима. У јуну 1992. године, потомци злочинаца из 1941, костурницу су уништили и цркву до темеља срушили. Године 2015. у Пребиловцима је освећен храм Васкрсења Христовог.
Večernji za Belgrad
Козара, споменик нашег памћења
Кроз живот
Кобни дани у Херцеговини 1942.
Прокине приче
In den Gärten der Plejaden / У вртовима плејада
Narodna poezija revolucionarnih epoha kao književni fenomen
Страдање Српске православне цркве у Независној Држави Хрватској / Suffering of the Serbian Orthodox Church in the Independent State of Croatia 