Од Косова до Косова. II књига

„Момчило Вујовић објавио је 2019. године прву књигу Од Косова до Косова. На самом почетку нагласио је шта књигом жели да постигне: да отргне од заборава бројне догађаје из његова живота и средине у којој је поникао. Убеђен сам да је у томе сасвим успео. Наставио је у другој књизи, у истој форми – некој врсти аутобиографије – опис једног дела свога живота и рада у Београду, са готово непрестаним подсећањем на завичај, судбину тамошњих Срба, неприлике које им чине комшије Шиптари, а све у временима комунистичке политике ‘заједништва, братства и јединства наших народа и народности’.

Текст је питак, писан добрим српским језиком. Поједине делове у којима доноси разговоре својих јунака (рођака) писац даје у изворној, дијалекатској форми саговорника. Тај стил је познат у књижевности и користан је за подсећање на оно што полако, али сигурно нестаје. Љубав према завичају аутор је исказао на више начина, а највише кроз сећање на младост, опис каснијих посета породици која је остала на Косову. Нажалост, и кроз набрајање злодела које чине комшије и невоље у којима се налазе тамошњи Срби. Рукопис потанко и објективно описује историјску завршницу отимања Косова и режију великих сила, у којој су Срби као жртве проглашени злочинцима, а злочинци и отмичари Косова жртвама.

Пред читаоцем промичу судбине бројних Срба са Косова, њихове невоље при запошљавању у новој средини и при подизању новог крова над главом. Ова књига је живи сведок шта се догодило и догађало на Косову крајем 20. века. Она се темељи на истини, а истина никада не застарева. Читалац може схватити рукопис као жал за прошлим временима, у којима су традиција, обичаји, породица, морал, пријатељство били саставни део живота. Жал ће постати још већи када се схвати да је све то увелико (далека) прошлост! Ако нам је ускраћена истинита слика о прошлости, остаје нам још слобода у књижевности, у форми која не може бити контролисана! На крају, подсећамо читаоце да у историји нема тачке и да се српско историјско памћење не може брисати ничијим одлукама. Уосталом, то нам је као своје завештање оставио велики српски историчар Радован Самарџић књигом Косовско опредељење (Београд 1990).“ (проф. др Вељко Ђурић Мишина)