„У структури Зејакових романа наратор је привидно одстрањен. У сижејној равни наратора прикрива језичка нарација са наглашеном ‘aковском’ доминацијом топонима и локализама.
Роман Љубави у доба короне буди читаочеву радозналост управо, у скоро изненадном, сусрету с наратором. Аутор се ‘огласио’ путовањем у родну (Аковску) варош. Ипак, читалац неће дочекати реалистичност приповедања – опис Аковске вароши (место) у царству страшне епидемије (време). Наративни поступак се овде оглашава ‘магнетичком чаролијом’.
Сижејно уређење романа овде добија драмски, у поетичком смислу скоро драматички ток, а наративни поступак есхатолошку тајанственост. У асоцијативном поступку, читалац може лако препознати у једном делу ових записа, чији је фабулистивни ток у потпуности разорен, одређена догађања у тзв. реалном свету.“ (Из поговора Немање Антовића)
Bishop Strossmayer, a Croat, Greater Croat or Yugoslav
Лирска мисаоност Десанке Максимовић
Преобразбе
Давидов свет
Латице једног цвијета
Сребреница, геноцид над истином
Слика
Хашка подморница: дневничке белешке и размишљања хашког притвореника
Сложио чича стотину прича
Луча микрокозма
На пучини међа
Питома долина Лашва Брод
Купрешка огњишта, зборишта и згаришта
Црвени руж
Мирис бадема у Камбоџи
Одјеци Шурманачке јаме
Uvod u filozofiju 2. Teškoće
Гласно ћутање
Moć i moral 3. Ponašanje i dobar život 