„Да, реч је о песнику који је у рукама, поред пера, држао и аморову стрелу. Величао је Жену, клањао се љубавним трептајима, одржавао ватру страсти. Жена је центар његовог света и највећа непресушна инспирација. То је и сам често говорио. Али у песмама је и стрепео, горео и васкрсавао попут феникса, патио. То је радио не само метафорички већ и у стварном животу.
Збирка носи назив Лилитин скок и у свом садржајном коду антиципира симболику љубавне поезије и то оне лунарне. Иначе, збирка је писана слободним стихом, али има и римованих песама, што је био својеврстан изазов за преводиоца. У поезији Светислава Голића Стива, одмах пада у очи да његова љубав није стишана, њени љубавни трнци се комешају, крв узбуркано ври, запљускује нутрину песника и тражи излаз да се излије на хартију, попут таласа који треба да стигне до читаоца и узбуди га, као што је узбудила и аутора.“ (Из резензије Радојке Милошевић)
Питома долина Лашва Брод
Такво ти је име и поријекло
Правописна норма тишине
Znam da nikad ne smem stati
Документи о страдању српских свештеника у Херцеговини 1914–1918
На бесмртној вертикали српске ратне прошлости I–II
Filozofija u raskoraku 2. Ispoljavanja čoveka
Јутро на крају свијета / Morning at the End of the World
Тетоважа ума
Минут ћутања; епизоде из босанског рата 1992–95.
Распукле зоре
Преобразбе
Вајар свјетлости
Поглед из оштрог угла
Мирис зрелог жита
Истина о смрти је лаж
Добрички цветови
Календеровци
Песме и пјесме
Листања
Похвала међу рекама
Српска народна Европа – роман о вестима дана 