„Да, реч је о песнику који је у рукама, поред пера, држао и аморову стрелу. Величао је Жену, клањао се љубавним трептајима, одржавао ватру страсти. Жена је центар његовог света и највећа непресушна инспирација. То је и сам често говорио. Али у песмама је и стрепео, горео и васкрсавао попут феникса, патио. То је радио не само метафорички већ и у стварном животу.
Збирка носи назив Лилитин скок и у свом садржајном коду антиципира симболику љубавне поезије и то оне лунарне. Иначе, збирка је писана слободним стихом, али има и римованих песама, што је био својеврстан изазов за преводиоца. У поезији Светислава Голића Стива, одмах пада у очи да његова љубав није стишана, њени љубавни трнци се комешају, крв узбуркано ври, запљускује нутрину песника и тражи излаз да се излије на хартију, попут таласа који треба да стигне до читаоца и узбуди га, као што је узбудила и аутора.“ (Из резензије Радојке Милошевић)
Пут према изгреву сунца
Смијешано најлакше се пије
Нови хладни рат и Србија
Prošle noći
Studies on English and Serbian Language
Тетоважа ума
У царству вилиног коњица
Izbegličke suze
Одлазак на острво Арт; Подстицаји, 1
Међународни дани хирургије у Фочи / International Days of Surgery in Foča
На бесмртној вертикали српске ратне прошлости I–II
На усни кап меда
Ораховица на Озрену
Приватни час историје
Учитељ – L’instituteur, Париз–Paris (1917–1918)
Велико срце
Иза високог зида
Одјеци Шурманачке јаме
Прсти лудих очију
Феномен Чековић
Одсјај душе 