Кипар, историјат уједињења

Књи­га са­др­жи све­о­бу­хватан­ при­каз и ана­ли­зу исто­ри­је и са­да­шњо­сти Ки­пра. На ки­пар­ској сце­ни, од сва­ко­днев­ног жи­во­та до ме­ђу­на­род­ног по­ло­жа­ја, сва­ко­днев­но се пре­пли­ћу и су­че­ља­ва­ју ин­те­ре­си по­бор­ни­ка ено­зи­са (на грч­ком – ује­ди­ње­ње) и так­си­ма (на тур­ском – по­де­ла). Но­си­о­ци тих, нај­че­шће цен­три­пе­тал­них си­ла, би­ли су по­ли­тич­ки ли­де­ри две­ју до­ми­нант­них на­ци­о­нал­них и вер­ских за­јед­ни­ца – грч­ке и тур­ске, а њи­хо­ве по­ли­тич­ко-ин­те­ре­сне раз­ли­чи­то­сти ре­зул­тат су ко­ло­ни­јал­них аспи­ра­ци­ја ра­ни­је Османске и у про­шлом ве­ку и Бри­тан­ске им­пе­ри­је… Ка­да се то­ме до­да­ју и ин­те­ре­си Грч­ке и Тур­ске на Ки­пру, ко­ји је са­мо јед­на од не­у­рал­гич­них та­ча­ка у њи­хо­вим укуп­ним и исто­риј­ски оп­те­ре­ће­ним од­но­си­ма, про­блем по­ста­је сло­же­ни­ји. Бри­та­ни­ја и су­ко­бље­не Грч­ка и Тур­ска су би­ле те ко­је су по­де­лу те­ри­то­ри­је остр­ва у две „ми­ни др­жа­ви­це“ или евен­ту­ал­но „при­па­ја­ње ма­тич­ним на­ци­ја­ма“ ис­кљу­чи­ле као оп­ци­је.