„Збирком Кад порастем, бићу дрво Јадранка Ћулум са антрополошког становишта води нас кроз развојни пут детета, које у интеракцији са својом околином открива свет око себе, а истовремено себе у свету, тражењем идентитета – психолошког, социолошког, историјског, филозофског. Ауторка припада генерацији српских књижевника за децу и младе с краја 20. и почетка 21. века, која је одрасла на рефлексивном фону Мике Антића и Стевана Раичковића. Отуд већ уводна песма ове збирке, Дете (из циклуса Купујем машту), позива на интроспекцију: ‘Када зажмуриш …дохвати парче неба…’.
Лирски субјект ове збирке (најчешће сама ауторка) пораста кроз циклус Карта за будућност. У песми ‘Несаница’ ауторка каже: ‘Рубом моје несанице / полетеле чудне птице… једино су оне будне’, све до Одбегле, Матурске и Песме на крају, у којој се већ назире елегија одраслог човека: ‘Полетећу с крошње златне / и стићи међ’ сећања жива. / Замолићу те да ми вратиш / оно мало детињства / што сам ти на чување поверила’. Завршни циклус Кад порастем, бићу дрво топографски је везан за војвођанску равницу, у којој је ауторка као професор српског језика и књижевности извела на пут генерације деце.” (из рецензије Гордане Јеж Лазић)
Ланац око ветроказа
Проблеми, писци, дела VI
Звјездани вијенац изнад планине
Из Божијег врта
Смрт, буђење
Родослов здувача
Незаборав
Импулси и утисци
Мирис зрелог жита
Filozofija u raskoraku 1. Čvorišta 