„Збирком Кад порастем, бићу дрво Јадранка Ћулум са антрополошког становишта води нас кроз развојни пут детета, које у интеракцији са својом околином открива свет око себе, а истовремено себе у свету, тражењем идентитета – психолошког, социолошког, историјског, филозофског. Ауторка припада генерацији српских књижевника за децу и младе с краја 20. и почетка 21. века, која је одрасла на рефлексивном фону Мике Антића и Стевана Раичковића. Отуд већ уводна песма ове збирке, Дете (из циклуса Купујем машту), позива на интроспекцију: ‘Када зажмуриш …дохвати парче неба…’.
Лирски субјект ове збирке (најчешће сама ауторка) пораста кроз циклус Карта за будућност. У песми ‘Несаница’ ауторка каже: ‘Рубом моје несанице / полетеле чудне птице… једино су оне будне’, све до Одбегле, Матурске и Песме на крају, у којој се већ назире елегија одраслог човека: ‘Полетећу с крошње златне / и стићи међ’ сећања жива. / Замолићу те да ми вратиш / оно мало детињства / што сам ти на чување поверила’. Завршни циклус Кад порастем, бићу дрво топографски је везан за војвођанску равницу, у којој је ауторка као професор српског језика и књижевности извела на пут генерације деце.” (из рецензије Гордане Јеж Лазић)
Стаза
Приче од којих се расте
Обрадујте најдраже
Бела крила 