„Велики је изазов, смелост и одговорност прихватити се овако компликованог задатка, којег је решавао пишући ову књигу пензионисани МТ потпуковник Милан Ђуран. Сложити и поређати документацију о формирању и развоју ЈРМ, која се креће у четири значајне фазе и истовремено оставити могућност да се поједини развојни периоди могу и даље разрађивати, те кроз писање допуњавати, било је право умеће. По овом питању аутор заслужује похвалу и захвалност морнаричког састава наших генерација.
Аутор је у овој књизи дао основне податке о формирању Морнарице НОВЈ на мору и пловним рекама. Приказао је све проблеме код њеног стварања, податке о њеним успесима кроз ослобођење земље током завршних операција у Другом светском рату, паралелно истичући њен историјски развој.
Мирнодопску изградњу флотног састава представио је кроз флотне програме: 1946, 1968–1985. године. Читалац ће у овој књизи наћи преглед површинских бродова и подморница Југословенске ратне морнарице од 1945. до 1990. године. Посебно је обрађено увођење у оперативну употребу и наоружање бродова са ракетним и новим торпедним наоружањем.
Кроз поглавље о РРФ, приказан је њен развој од првих оружаних акција народно-ослободилачких јединица на рекама до 1991. године. Представљена је флотила: у своме развоју, попуни бродовима, модернизацији и опремању пловног састава. Није пропуштена њена огромна заслуга и допринос у разминирању пловних путева, на рекама које протичу кроз Југославију. И овде је рат завршен 1955. године са одређеним подвизима и губицима.
Рукопис у целини прати велик број фотографија употпуњујући текст о Морнарици и РФ, о појединцима, посадама површинских бродова и подморница, наоружању, опреми и активностима.
Обрађено је школство у РМ током послератног развоја овог вида оружаних снага Југославије. Треба запамтити и признати да је Морнарица прва у послератном периоду на простору Далмације и Истре формирала високошколску установу. Под руским утицајем звало се училиште, па је онда после изласка Резолуције Информбироа (ИБ), на основу Наредбе ГШ ЈНА, пов. бр. 71 од 1. фебруара 1952. године преименовано у Војнопоморску академију. Формирањем МШЦ ‘Маршал Тито’ у Сплиту, ова установа је стављена у равноправан ранг високих школских установа СФРЈ.
Настојећи да прикаже целину, аутор је овде навео и основне податке о позадинским установама потребним за функционисање, развој и живот Морнарице, обухватајући; санитетске установе, ремонтне заводе, бродоградилишта као привредне организације које су радиле за потребе Морнарице.
У посебном прилогу је обрађена Синдикална борба старешина ЈНА у Републици Хрватској због прогона, дискриминације и обесправљивања, након разбијања заједничке државе СФРЈ.
Ценим да је аутор учинио све у настојању да направи солидну целину и основу за сва даљња и будућа проучавања ЈРМ: њеног настајања, изградње и употребе до разбијања Југославије. Овим заслужује похвалу и захвалност добронамерне некадашње морнаричке структуре и културне јавности за рад на вредном документу, којим ће се сачувати истинити подаци о судбини површинских бродова, подморница и људства те Морнарице. Подаци ће будућим генерацијама истински помоћи да лакше стигну до истине о држави која је постојала и њеној РМ, која је отпловила у историју, придружујући се флотама којих више нема.“ (из рецензије Живана Жике Николића, капетана бојног брода)
