Југословенска ратна морнарица

„Ве­ли­ки је иза­зов, сме­лост и од­го­вор­ност при­хва­ти­ти се ова­ко ком­пли­ко­ва­ног за­дат­ка, ко­јег је ре­ша­вао пи­шу­ћи ову књи­гу пен­зи­о­ни­са­ни МТ пот­пу­ков­ник Ми­лан Ђу­ран. Сло­жи­ти и по­ре­ђа­ти до­ку­мен­та­ци­ју о фор­ми­ра­њу и раз­во­ју ЈРМ, ко­ја се кре­ће у че­ти­ри зна­чај­не фа­зе и исто­вре­ме­но оста­ви­ти мо­гућ­ност да се по­је­ди­ни раз­вој­ни пе­ри­о­ди мо­гу и да­ље раз­ра­ђи­ва­ти, те кроз пи­са­ње до­пу­ња­ва­ти, би­ло је пра­во уме­ће. По овом пи­та­њу аутор за­слу­жу­је по­хва­лу и за­хвал­ност мор­на­рич­ког са­ста­ва на­ших ге­не­ра­ци­ја.

Аутор је у овој књи­зи дао основ­не по­дат­ке о фор­ми­ра­њу Мор­на­ри­це НОВЈ на мо­ру и плов­ним ре­ка­ма. При­ка­зао је све про­бле­ме код ње­ног ства­ра­ња, по­дат­ке о ње­ним ус­пе­си­ма кроз осло­бо­ђе­ње зе­мље то­ком за­вр­шних опе­ра­ци­ја у Дру­гом свет­ском ра­ту, па­ра­лел­но ис­ти­чу­ћи њен исто­риј­ски раз­вој.

Мир­но­доп­ску из­град­њу флот­ног са­ста­ва пред­ста­вио је кроз флот­не про­гра­ме: 1946, 1968–1985. го­ди­не. Чи­та­лац ће у овој књи­зи на­ћи пре­глед по­вр­шин­ских бро­до­ва и под­мор­ни­ца Ју­го­сло­вен­ске рат­не мор­на­ри­це од 1945. до 1990. го­ди­не. По­себ­но је об­ра­ђе­но уво­ђе­ње у опе­ра­тив­ну упо­тре­бу и на­о­ру­жа­ње бро­до­ва са ра­кет­ним и но­вим тор­пед­ним на­о­ру­жа­њем.

Кроз по­гла­вље о РРФ, при­ка­зан је њен раз­вој од пр­вих ору­жа­них ак­ци­ја на­род­но-осло­бо­ди­лач­ких је­ди­ни­ца на ре­ка­ма до 1991. го­ди­не. Пред­ста­вље­на је  фло­ти­ла: у сво­ме раз­во­ју, по­пу­ни бро­до­ви­ма, мо­дер­ни­за­ци­ји и опре­ма­њу плов­ног са­ста­ва. Ни­је про­пу­ште­на ње­на огром­на за­слу­га и до­при­нос у раз­ми­ни­ра­њу плов­них пу­те­ва, на ре­ка­ма ко­је про­ти­чу кроз Ју­го­сла­ви­ју. И ов­де је рат за­вр­шен 1955. го­ди­не са од­ре­ђе­ним под­ви­зи­ма и гу­би­ци­ма.

Ру­ко­пис у це­ли­ни пра­ти ве­лик број фо­то­гра­фи­ја упот­пу­њу­ју­ћи текст о Мор­на­ри­ци и РФ, о по­је­дин­ци­ма, по­са­да­ма по­вр­шин­ских бро­до­ва и под­мор­ни­ца, на­о­ру­жа­њу, опре­ми и ак­тив­но­сти­ма.

Об­ра­ђе­но је школ­ство у РМ то­ком по­сле­рат­ног раз­во­ја овог ви­да ору­жа­них сна­га Ју­го­сла­ви­је. Тре­ба за­пам­ти­ти и при­зна­ти да је Мор­на­ри­ца пр­ва у по­сле­рат­ном пе­ри­о­ду на про­сто­ру Дал­ма­ци­је и Ис­тре фор­ми­ра­ла ви­со­ко­школ­ску уста­но­ву. Под ру­ским ути­ца­јем зва­ло се учи­ли­ште, па је он­да по­сле из­ла­ска Ре­зо­лу­ци­је Ин­фор­мби­роа (ИБ), на осно­ву На­ред­бе ГШ ЈНА, пов. бр. 71 од 1. фе­бру­а­ра 1952. го­ди­не пре­и­ме­но­ва­но у Вој­но­по­мор­ску ака­де­ми­ју. Фор­ми­ра­њем МШЦ ‘Мар­шал Ти­то’ у Спли­ту, ова уста­но­ва је ста­вље­на у рав­но­пра­ван ранг ви­со­ких школ­ских уста­но­ва СФРЈ.

На­сто­је­ћи да при­ка­же це­ли­ну, аутор је ов­де на­вео и основ­не по­дат­ке о по­за­дин­ским уста­но­ва­ма по­треб­ним за функ­ци­о­ни­са­ње, раз­вој и жи­вот Мор­на­ри­це, об­у­хва­та­ју­ћи; са­ни­тет­ске уста­но­ве, ре­монт­не за­во­де, бро­до­гра­ди­ли­шта као при­вред­не ор­га­ни­за­ци­је ко­је су ра­ди­ле за по­тре­бе Мор­на­ри­це.

У по­себ­ном при­ло­гу је об­ра­ђе­на Син­ди­кал­на бор­ба ста­ре­ши­на ЈНА у Ре­пу­бли­ци Хр­ват­ској због про­го­на, дис­кри­ми­на­ци­је и обес­пра­вљи­ва­ња, на­кон раз­би­ја­ња за­јед­нич­ке др­жа­ве СФРЈ.

Це­ним да је аутор учи­нио све у на­сто­ја­њу да на­пра­ви со­лид­ну  це­ли­ну и осно­ву за сва даљ­ња и бу­ду­ћа про­у­ча­ва­ња ЈРМ: ње­ног на­ста­ја­ња, из­град­ње и упо­тре­бе до раз­би­ја­ња Ју­го­сла­ви­је. Овим за­слу­жу­је по­хва­лу и за­хвал­ност до­бро­на­мер­не не­ка­да­шње мор­на­рич­ке струк­ту­ре и кул­тур­не јав­но­сти за рад на вред­ном до­ку­мен­ту, ко­јим ће се са­чу­ва­ти исти­ни­ти по­да­ци о суд­би­ни по­вр­шин­ских бро­до­ва, под­мор­ни­ца и људ­ства те Мор­на­ри­це. По­да­ци ће бу­ду­ћим ге­не­ра­ци­ја­ма истин­ски по­мо­ћи да лак­ше стиг­ну до исти­не о др­жа­ви ко­ја је по­сто­ја­ла и ње­ној РМ, ко­ја је от­пло­ви­ла у исто­ри­ју, при­дру­жу­ју­ћи се фло­та­ма ко­јих ви­ше не­ма.“ (из рецензије Жи­вана Жи­ке Ни­ко­лића, капетана бојног брода)