Свим својим стваралачким бићем аутор је у простору свога стварног и духовног завичаја. Пишући поетско-прозну апотеозу завичајној реци, у којој је она персонализована, у којој доминира персонификовани говор Реке, аутор истовремено реконструише повест о људима, њиховим сновима и судбинама, понашањима и поступцима. Реч је о књизи која је и својевремена еколошка приповест. Аутор доводи у питање класичну филозофску премису по којој је човек мера свих ствари, па њој насупрот, дефинише: „Скупа са животињама и биљкама, земљом, водом, ваздухом и ватром, човјечанство је проистекло из повијести природе као један род међу милионима родова на дрвету живота. Сви ти родови не постоје због нас већ с нама, нису само наш околни свијет већ наш заједнички свијет“.


700 дин.
Ја-Тара
Мироје Вуковић Савремена проза
978-86-7396-271-9
14,5х23cm, 181 стр.
тврди повез, илустр.
2011.
Проза
istorijska naracija
Несањане приче
Храм Светог Петра Зимоњића у Данићима код Гацка – задужбина прота Рада Зеленовића
Приче са терена
Страдање Српске православне цркве у Независној Држави Хрватској / Suffering of the Serbian Orthodox Church in the Independent State of Croatia
Сарајевско јато; студије и импресије о српским писцима из Босне и Херцеговине
Сто песама за Максима
Сербская православная церковь в Дубровнике
Шаљиве народне песме
Почело је са сновима
Земље и градови – дневник путовања
Обећала сам себи
Порука мудрог зеца
Рудо у Великом рату 1914–1918.
Сабрана дјела, Кратки романи 2
Шта те боли, Јупитере?
У хоризонту филозофске историје
Слика
Свакидашње приче