Свим својим стваралачким бићем аутор је у простору свога стварног и духовног завичаја. Пишући поетско-прозну апотеозу завичајној реци, у којој је она персонализована, у којој доминира персонификовани говор Реке, аутор истовремено реконструише повест о људима, њиховим сновима и судбинама, понашањима и поступцима. Реч је о књизи која је и својевремена еколошка приповест. Аутор доводи у питање класичну филозофску премису по којој је човек мера свих ствари, па њој насупрот, дефинише: „Скупа са животињама и биљкама, земљом, водом, ваздухом и ватром, човјечанство је проистекло из повијести природе као један род међу милионима родова на дрвету живота. Сви ти родови не постоје због нас већ с нама, нису само наш околни свијет већ наш заједнички свијет“.


700 дин.
Ја-Тара
Мироје Вуковић Савремена проза
978-86-7396-271-9
14,5х23cm, 181 стр.
тврди повез, илустр.
2011.
Проза
istorijska naracija
Похвала међу рекама
Znam da nikad ne smem stati
Несањане приче
Из Божијег врта
Филип
Luna mi je svedok
Сто песама за Максима
Mokambo
Испирање злата
Изабрана проза и поезија
Земље и градови – дневник путовања
Растанак на Палама
Јутро на крају свијета / Morning at the End of the World
Сабрана дјела, Приче
Како је почео рат у Босни и Херцеговини 1992.
Ратна морнарица Краљевине Југославије, судбине људи, површинских бродова, подморница и морнарничке авијације
Zapisi sa putovanja
Ехо бескраја
Кипар, историјат уједињења
Како, Вуче, деца уче
Starija poimanja politike 2. Shvatanja politike u srednjem veku i početkom novog veka
Шаљиве народне песме
Племенити калемци, књижевни спорови и светови, тумачења и критике