Наташа Бартула у аутобиографском роману Izbegličke suze сведочи о судбинама људи који су због ратних сукоба у Босни и Херцеговини (1992–1995) били приморани да напусте своје домове и потраже спас у избеглиштву. Посвећен њиховим сузама и страховима у непрекидној борби за нови живот, роман говори о универзалној човековој тежњи да издржи у своме времену, посебно у ситуацијама кад се сенке прошлости константно сударају са садашњошћу док су очи свакодневно упрте у небо.
Дирљива прича о животу и смрти с трагичним и комичним моментима, књига о љубави и мржњи, сузама и смеху, стрепњи и надању. Прича о човекој снази да опстане и истраје у утакмици са животом. Ово је дуго путовање које почиње у избегличком аутобусу из Босне, а завршава после више од три године у новој земљи, новој мајци – маћехи: Канади.
Само за љубав
Живот и пјесма
Скит
Листања
Песник и песма
Трагови прошлости
Ипак у небо погледам често
Сонети у три круга
Сабрана дјела, Приче
Писмо галебу
Гласно ћутање
Врата вјетрена – сабране пјесме
Do večnosti i natrag
Поруке љубави краљице Итаке
Кућни праг
Губер кућу гради
У златној смоли ћилибара
Елегије
Невеста на прагу
Отац мој; антологија песама о оцу српских песника рођених у 20. веку
Večernji za Belgrad 