Књига Ход за сенком Ристе Аничића садржи углавном мемоарску прозу, кратке језгровите приче, песме, лирске записе, исповести, дневничке белешке, коментаре, осврте, анегдоте… – што у нумеричком збиру износи 252 стваралачке јединице, у мозаику разнородних кратких форми. Реч је, наиме, о сублимираној аутобиографији аутора, која се, у ствари, пише током целог живота, а не види јој се ни почетак ни крај.
Текстови у књизи настајали су различитим поводима и нису строго разграничени нити су разврстани по времену настајања, писани су одвојено и независни су један од другога. Ту су различите исповести о себи и другима, у којима писац накнадно проживљава некадашњи живот. Аничић пише о стварним животним ситуацијама, људима и догађајима, с тим док говори о тој стварности, која је често оштра и болна, он истовремено пише и о људским заблудама, правди и неправди, успесима и поразима, забораву и памћењу.
У његовој стваралачкој имагинацији највише простора заузимају и преовлађују сећања на време одрастања у родном селу Метиљи код Олова, између планина Коњуха и Звијезде. Обилна и фасцинантна грађа, сачувана у невероватној меморији наратора, смештена у овај приповедни оквир, васкрснула је поново, као бујица, из пребогатог архива дечијих стварних доживљаја, снова и сновиђења. Писац је отворио претинце сећања и душе.
Прекинуте љубави
Херцеговa задужбина, легенде и знамења
Антифашистичка невесињска пушка; Први оружани устанак против фашизма у поробљеној Европи
Od podela do genocida – stradanje Srba u Slavoniji 1941–1945
Смоква у Београду
Не волим лимун
Чистачи
Кобни дани у Херцеговини 1942.
Beograd nikad i sad
Порука мудрог зеца
Врата вјетрена – сабране пјесме
Вукодолске приче
Десио се живот 