Жељко Јовановић
Жељко Јовановић, рођен је 1961. године, дипломирао је филозофију на Филозофском факултету у Београду.
Аутор је драмских текстова: “Три лица самоће”, “Београд, Москва”, “Континент Балкан” и ”Мацан и ја“.
Радио је драматизације и адаптације књижевних дела – Сервантесовог „Дон Кихота“, Пекићевог „Златног руна“, Барнсовог романа „Троје“.
Аутор је романа „Смрт непознатог саксофонисте“ (Нови Сад 2018).
Добитник је Стеријине награде, Годишње награде Народног позоришта у Београду и Годишње награде Позоришта на Теразијама.
Писао позоришну критику за листове “Борба”, “Наша Борба” и “Блиц”.
Члан Савеза драмских уметника Србије, Удружења позоришних критичара Србије и члан НУНС-а.
Вилма
Хроника једне породице из Вукодола
Са Флором на ти
Приче о истинама
Мирис зрелог жита
Проза позног Капора (2000–2010)
Beograd nikad i sad