Аутор

Вук Крњевић

Вук Крњевић рођен је у Сарајеву 1935. године, преминуо у Београду 2018. године. Основну школу и гимназију завршио је у родном граду. Студирао је у Београду а дипломирао у Сарајеву на групи за јужнословенске књижевности и српскохрватски језик. Био је уредник „Књижевности“, уредник у РТС-у и Просвети.

Објавио:
а) Књиге песама
„Заборављање кућног реда“ (1957, Београд); „Два брата убога“ (1960, Сарајево); „Пејзажи мртвих“ (1961, Сарајево); „Привиђење господина Протеја“ (1964, Београд); „Нарицања“ (1965, Крушевац); „Берлинске баладе“ (1968, Београд – „Delo“); „Жива рана“ (1970, Београд); „Пјесме 1954–1964“ (1970, Сарајево); „Устук“ (1985, Београд); „Пут путује“ (1986, Београд); „Смртопис“ (1987, Нови Сад); „Стећак небески“ (1990, Београд); „Караказан“ (1997, Нови Сад); „Вјетрена врата“ (1998, Нови Сад); „Источник берлински“ (1999, Београд); „Садево“ (2003, Нови Сад); „Источник захумски“ (2005, Београд); „Источник сарајевски“ (2004, Београд); „Источник сарајевски“ (2005, Источно Сарајево); „Запретани храм“ (2005, Београд); „Књига о Сарајеву“ (2006, Нови Сад); „Београдски смртопис“ (2006, Београд); „Јади старог Вертера“ (2008, Београд), „Море недодирљиво“ (Београд, 2011), „Живопис“ (2013).

б) Књиге критика, есеја и студија
„Критички дијалози“ (1976, Сарајево); „Приступи“ (1980, Београд); „Бумеранг“ (1983, Београд); „Исидорине опомене“ (2000, 2008, Београд).

в) Антологије
„Приповједачи из Босне и Херцеговине I–II“ (1966, Сарајево); „Послератни српски песници“ – са Светом Лукићем (1975, Београд); „Med resičnostjo in snom“ (1984, Ljubljana); „Међу јавом и мед сном: Антологија српске поезије XX века“ (Београд 1985, 1997).

г) Приређивачки рад
„Изабрана дјела Звонимира Шубића“ (1969, Сарајево); „Критички радови Милана Богдановића“ (1979, Нови Сад – Београд).

За књигу песама Устук награђен је Змајевом наградом Матице српске – 1986. године; за књигу „Источник берлински“ наградом САНУ из Фонда Бранко Ћопић – 1999. године; за књигу „Садево“ наградом „Милан Ракић” коју додељује Удружење књижевника Србије, за књигу „Запретани храм“ добио је „Кочићево перо” – 2006, а за прву књигу „Заборављање кућног реда“ – награду Удружења књижевника Босне и Херцеговине 1958. године. За књигу „Јади старог Вертера“ добио је 2008. године Повељу за животно дело Удружења књижевника Србије.