Тања Прокопљевић
Тања Прокопљевић рођена 1971. године у Земуну, где је завршила основну и средњу школу. У Београду је стекла више туристичко образовање. У Америци студирала енглески језик. По повратку из Америке (1995) успешно се бави новинарством све до 2001. Радила је за дневни лист „Политика“, часопис „Моћ природе“ и др. Бавила се и издаваштвом, самостално је водила издавачку делатност у ИП „Естарт“.
Прву ауторску књигу – збирку новинских текстова под називом „Како упецати мужа“, објављује 2002. године. Аутор је следећих збирки песама: „Живоплет“ (2003), „Смртник у покрету“ (2004), „Славуј љубави“ (2004), „Под кључем истине“ (2006), „Стиховољени дневник“ (2010), „Стихојављање“ (2014), „Стиховање у болу и љубави“ (2016), „Стиходушни прикази“ (2018), „Сабласни и Стамени“ (2018, 2020), „Стиховљени плам“ (2019, 2020), „Безвремена“ (2020). Песме су јој превођене на више страних језика.
Објавила књигу: „Пулсивно као нови правац у уметности“ – есеј о кретањима у савременој уметности (2009); као и књиге прозе: „Исповест жртве“ – документарна проза (2010), „Одушак“ – роман (2012), „Мучно доба и путеви среће“ – роман (2016), Приче (2021), „Из дневника о прочитаним књигама“ – књижевна критика (2021).
Члан је Удружења књижевника Србије и Удружења новинара Србије. Тренутно је у статусу слободног уметника као књижевник.
Сабрана дјела, Кратки романи 2
Трунто – остварени сан
Смијешано најлакше се пије
Шта те боли, Јупитере?
Документи о страдању српских свештеника у Херцеговини 1914–1918
The Keys to Life
Минут ћутања; епизоде из босанског рата 1992–95.
Пале у Одбрамбено-отаџбинском рату 1992–1995
Филип
Бескрајна чуда
Радомир из Миоковаца – роман о деди у тридесет три гледања
Срби у Мостару; расправе и огледи
Само за љубав
Кад вратнице шкрипну
Искре
Пасош за небо
Тетоважа ума
Глуха кућа
Приче