Слободан Поповић
Слободан Поповић рођен је 1936. године у Цетињу. Основну школу и гимназију завршио је у Подгорици а дипломирао је Општу књижевност са теоријом књижевности на Филолошком факултету у Београду.
Радио је као новинар и уредник у „Борби“, „Вечерњим новостима“, „Свету“ и као уредник часописа „Енигма“. Писао је за многе листове и часописе широм бивше Југославије. Објавио је десетак фељтона и књигу репортажа “Живот за живот“ (Београд, 1989).
Песме и кратке приче објављивао је у листовима и часописима у Београду, Загребу, Подгорици, Сарајеву... („НИН“, „Борба“, „Политика“, „Вечерње новости“, „Kњижевне новине“, „Kњижевност“, „Телеграм“, „Стварање“, „Живот“, „Побједа“ и др.). Објавио књиге поезије: „Плиме“ (Титоград, 1970); „Јахач лавине“ (Титоград, 1975); „Хотел“ (Цетиње, 1988); „Мотел над безданом“ (Никшић, 1988); „Иза високог зида“ (Београд, 2022). Заступљен је у више избора црногорске лирике а са четири песме у „Антологији најмлађе црногорске лирике 1960–1970“ (приређивач Сретен Перовић, Титоград 1971). Његова прича „Телефон” преведена је на седам језика и ушла је у зборник „65 најбољих кратких прича“.
Боравио више година у Москви, Палма де Мајорци и у Немачкој. Живи у Београду.
Прилози за Досије Стари Брод 1942.
Касно је за реванш
Звјездани вијенац изнад планине
Сто песама за Максима
Од Бога се ушур не тражи
Не волим лимун
Златно доба Срема
Црнотравац
Шишке и заљубишке
Почело је са сновима
И крв је горела
Emocije i mišljenje
Све отето мора се вратити – земља вода небо и слобода
Сновања
Die Heldin aus Innsbruck – Diana Obexer Budisavljević
Десио се живот
Moć i moral 1. Političko umeće
У времена кругу
Два крста и једна крв
Ланац око ветроказа
Мирис зрелог жита
Laži o sarajevskom ratištu
Izaći iz Sarajeva i drugi spisi
Тајна Добровољачке улице
Равница та добра вила
Песме и пјесме
Пут према изгреву сунца
Lepršanje ledenih cvetova
Искре
Моћни штит
Пут у Криводо
Краљевство за детињство
Шта би рекао Че
Српски народ од свога постања у жижи је светског битисања
Иза високог зида